Naša zemlja,vekovima je poznata po ratovima i sukobima koji su bili česti na ovim prostorima. Iako važimo za ratoboran narod, u ovim sukobima, većinom smo branili suverenitet i teritorijalni integritet naše zemlje. Ratovi su trajali skoro deceniju a iz njih su nicale mnogobrojne žrtve a heroji su se upisivali na listu večno zaslužnih ličnosti. Mnogo heroja je izniklo iz nesreće zvane rat, živih ali na žalost i upokojenih. Među mnogim herojima i heroinama, naišli smo na priču o Ljiljani Žikić Karađorđević, koja je iza sebe ostavila karijeru, šestoro dece i večnu slavu dajući život za Srbiju.

Љиљана Жикић Карађорђевић
Foto: cojstvo.rs

Ljiljana Žikić Karađorđević je bila inženjer, mis Jugoslavije, manekenka, snimala je reklame, filmove, pisala je poeziju i bila je majka šestoro dece kada je odlučila da se 1999. godine dobrovoljno prijavi u vojsku Jugoslavije tokom Nato agresije i ode na Kosovo i Metohiju. Pre nego što je obukla uniformu, napisala je poslednju pesmu, a nije prošlo dugo kada je kao pripadnik 125. motorizovane brigade upala u zasedu albanskih terorista i poginula u 42. godini života, zajedno sa još dva vojnika.
Ljiljana Žikić Karađorđević je rođena 9. marta 1957. u Kragujevcu. Pohađala je muzičku i baletsku školu, kao dete je igrala je u pozorištu “Joakim Vujić”, a diplomirala je na beogradskom FON-u kao inženjer organizacionih nauka. Kada je postigla toliko toga u životu, nije mogla da podnese da sedi mirno dok se uništava njena zemlja i stradaju ljudi. Zato je otišla da se bori za svoju otadžbinu. Bio je prvi april kada je izgubila život kod sela Ljubenić kraj Peći. Zbog svoje hrabrosti i požrtvovanja odlikovana je Ordenom u oblasti odbrane i bezbednosti prvog stepena.
Uspomenu na Ljiljanu čuva njeno šestoro dece. O njoj se malo šta može pročitati, ali zato živi kroz pesmu koju je sama napisala pred kraj života i u kojoj je maltene opisala sopstvenu smrt pod naslovom

“Braniću Srbiju i kad budem mrtva”:

“I kad umrem ja ću nogom opet stati
da stojim k`o hrabra i visoka stena
pogled će večno granicu da prati
ni grob mi neće reći da me nema.

Izniknuću svuda gde se miče cveće
gde vazduha ima i gde nema, tamo
za sve ću biti i za šta se ne zna
i za ono kol`ko možemo da znamo.

Stražar ću biti surovi i strašni
tuđin i lopov da stalno plaši
jer Srbin ne može da se zove robom
Srbija tu su svi vekovi naši.

Čuvaću granicu srpske zemlje moje
oprost za grumen neću dati nikom.
Moje će ruke hleb svakom da nude,
al` Srbiju nikad, to je sve što imam!

Ni ognjišta, groblja, ni dedove moje,
zbog njih će pogača i otrov da bude.
I kad umrem ja ću nogom opet stati
da stojim k`o hrabra i visoka stena
pogled će večno granicu da prati,
ni grob mi neće reći da me nema.”

Poginula je prilikom obavljanja borbenog zadatka 1. aprila 1999. u rejonu sela Ljubenić, opština Peć.
Odlikovana je Ordenom zasluge u oblasti odbrane i bezbednosti prvog stepena. Uspomenu na Ljiljanu čuva njeno šestoro dece.

Nažalost, u našem narodu nije sačuvano sećanje na ovu srpsku heroinu, mnogi Srbi i ne znaju za nju a nijedan medij je ne spominje. Nadamo se da će se to uskoro promeniti. Da biste pomogli u tome da srpski narod sazna za Ljiljanu, širite ove informacije o njoj. Bar tako se možemo odužiti ovoj hrabroj ženi, koja je svoj život položila u odbrani Otadžbine.

Deo teksta preuzet je sa fb.stranice -https://www.facebook.com/legendedevedesetih i sajta: https://cojstvo.rs

 

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here