Bagremova paša - © Milanko Danilović/Agromedia
Foto:Agromedia

 

Najveće prinose meda pčelari uvek očekuju od cveta bagrema, koji u našim klimatskim uslovima počinje da cveta 1. maja i zavisno od nadmorske visine i mikroklimatskih uslova, traje do 1. juna. Do tog vremena pčelinja društva se razviju do svog biološkog maksimuma i tako budu spremna za velike unose bagremovog nektara koji kasnije u košnicama pretvaraju u med. Tako je, kako pčelari kažu, dobrih godina kojima ova nije ni nalik.

„Ova godine su gotovo usaglašena dva najveća nepovoljna uticaja na bagremovu pašu, a to su prošlogodišnja suša (biljke se prethodne godine pripremaju za lučenje nektara za naredne ) i nepovoljni vremenski uslovi početkom maja, kad bagrem počinje da medi. Uz to, i voćna paša, koja je prethodila bagremovoj, bila tek polovično dobra, čak i manje od toga“, kazuje Slobodan Lazović, višegodišnji urednik časopisa „Pčelar“ nacionalnog pčelarskog društva, autor nekoliko dokumentarnih filmova na temu pčelarstva, pisac dve veoma tražene i čitane knjige: “Uspeti sa pčelama“ i Vrhunsko pčelarenje: hranilica sa doziranjem unosa sirupa“.

Bagremova paša - © Milanko Danilović/Agromedia
Foto:Agromedia

Ovaj odlični poznavalac stanja na terenu, za koga nema tajni u pčelarstvu, tvrdi da su zbog nepovoljnih ovogodišnjih vremenskih uslova pčelinja društva ostala nerazvijena i da je veliko pitanje da li i koliko pojačavati ih u očekivanju najznačajnije bagremove paše i šta činiti kad ona izostane kao ove godine.

Umesto očekivanog prinosa pčelari strepe od velikih gubitaka

Zbog dobrog kvaliteta i dobre tržišne cene pčelari uvek računaju na dobru zaradu od prodaje bagremovog meda.

„Ove godine gotovo da nije bilo dana sa povoljnim uslovima za rad pčela. Cvetanje bagrema je dočekalo hladno vreme i kišoviti dani i bagrem jednostavo nema nektara i ne medi. Bojim se da ga neće ni biti. Ja iz rodnog Lasca, sela na obroncima planine Jastrebac, gde držim pčele ne selim svoje košnice, ali ove godine ni oni koji se vršili seobe ranije godina sada nemaju gde da ih presele, jer je gotovo ista u celoj Srbiji“, kaže iskusni kraljevački pčelar Miloljub Vesović.

To potvrđuje i Kruna Miletić koja drži košnice u selu Guberavac u opštini Knić. Ona dodaje da ovogodišnji cvet bagrema nema mirisa i neupotrebljiv je. Po njenim rečima svakodnevnu kišu i hladnoću u Guberevcu i okolini pratilo je vetrovito vreme što je povremeni izlazak pčela iz košnica učinio potpuno nekorisnim. Gospođa Miletić i mnogi drugi pčelari u kraljevačkom kraju, ali i u okolnim gradovima i opštinama istuču da odavno nije bilo veće potrebe za prihranjivanjem kao ove, tako da je o nekoj zaradi teško govoriti bar kad je u pitanju ova godina.

Bagremova paša - © Milanko Danilović/Agromedia
Foto:Agromedia

Rad u pčelinjacima i stalna prihrana

Slobodan Lazović, jedan od najpoznatijih srpskih pčelara,koji je patentirao i kod Zavoda za intelektualnu svojinu zaštitio hranilicu za kontrolisani dnevni unos hrane pčelama, kaže da sada rad u pčelinjacima na jačanju društva zavisi od pojave prirode narednih paša.

„Ako su društva značajno ojačana potrebno je prihranjivati ih i pratiti pojavu rojevog nagona. Kad do njega dođe spasonosno je rešenje da se razroji što možemo postaviti kao cilj povećanja broja društava na pčelinjaku.Idealno je rešenje da se samo posle dan-dva, ili kasnije, kad se pojavi naredna paša, odvojak roj(ili više njih) ponovo prisajedini sa osnovnim društvom. Na taj je ugašen rojev nagon i sklonjeni matičnjaci koje valja iskoristiti“,kaže Lazović.

Slobodan Lazović smatra da je i društvima koja nisu posebno pojačavana, takođe potrebno prihranjivanje i prema budućim pašama (bagremac, kupina, livada i drugo) zatim njihovo usaglašavanje i pažljivo praćenje delimične suprostavljenosti između prinosa i rojevog nagona. Rojevi nagon je, po Lazovićevim rečima, prirodan način za umnožavanje pčelinjih zajednica, koji se može na više načina usmeavati i kontrolisati.

Bagremova paša - © Milanko Danilović/Agromedia
Foto:Agromedia

Izvandredna svojstva bagremovog meda

Stručnjaci tvrde da pored izvanrednog ukusa,bagremov med poseduje još velikih broj pozitivnih osobina zbog kojih ga je preporučljivo jesti što češće i što redovnije. Sadrži vitamine A, B1, B2, B6, kalcijum, kalijum, magnezijum, gvožđe, natrijum, amino kiseline, biljne ugljene hidrate, proteine i još čitav niz minerala neophodnih ljudskom organizmu.

Bagremov med veoma pozitivno deluje na funkcije jetre i bubrega, sprečava pojavu i ublažava simptome već nastalih plućnih bolesti, zbog čega se naročito preporučuje deci. Pored toga,smanjuje lučenje želudačne kiseline, umanjuje nervozu, jača otpornost organizma na stres, povoljno utiče na kvalitet i sastav krvi, doprinosi procesu detoksikacije organizma, jačanju imuniteta. Takođe, ubrzava proces lečenja virusnih i bakterijskih infekcija i doprinosi poboljšanju opšteg zdravstvenog stanja ljudi.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here