Uvoz stalno raste, a nakupuci uporno prodaju „lažni” Ivanjički krompir

Krompir iz Ivanjice dobio je u Zavodu za intelektualnu svojinu oznaku geografskog porekla, kao proizvod koji ispunjava zahteve sa posebnim odlikama. Međutim, proizvođači ovog kraja suočavaju se sa sve većim problemima. Nakupci neovlašćeno reklamiraju razne vrste krompira kao „Ivanjički“, a s druge strane uvoz stalno raste. Trgovci su 2016. godine uvezli krompir u vrednosti od 1,7 miliona dolara, a prošle godine uvoz je vredeo 2,6 miliona dolara. 

Ivanjički krompir, kako piše portal „Glas zapadne Srbije”, decenijama je na glasu kao krtola koji raste u planinskom području, dalje od polja koja posećuju biljne štetočine. Poslednjih godina, naročito od 2016. godine uvoznički lobi zarad lakše zarade domaći krompir potiskuje sa tržišta bez obzira na njegova izvanredna hranljiva i zdravstvena svojstva.

Profesor dr Zoran Broćić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu kaže da se krompir trenutno mahom uvozi iz Belorusije zbog nižih cena, dok su ranije to bile Holandija i Belgija u kojima je sada krompir veoma skup.

„Uvozni krompir često se nabavlja po nekoliko puta nižoj ceni od domaće proizvođačke. To je doprinelo da su poslednjih desetak godina značajno smanjene površine pod krompirom u Srbiji. Za proizvođače kola su krenula nizbrdo pre pet godina kada je uvoz oslobođen carina. Ostali su da se na mahom usitnjenim parcelama sa zastarelom mehanizacijom i minimalnim subvencijama bore sa profesionalcima iz Evropske unije”, kaže professor Broćić.

Nema mesta za Ivanjički krompir - © Agromedia

Inače prednost Ivanjičkog krompira je zdravo brdsko-planinsko područje, zemljište koje nije zagađeno od raznih agenasa, sagorevanja izduvnih gasova, fabrika.

Male šanse da izvozimo krompir sa oznakom geografskog porekla

Za razliku od nekoliko decenija prošlog veka kada smo sa semenskim krompirom i onim za jelo imali važno mesto na evropskom tržištu, trenutno smo s malim količinama prisutni na tržištima Rusije i Albanije i to jedino u pojedinim, izuzetno rodnim godinama.

„To može da bude šansa za domaće tržište. Pre svega, da se Ivanjički krompir odvoji od krompira iz ravnice u smislu kvaliteta i da se kao takav, malo bolje pozicionira na tržištu”, smatra Broćić.

Nema mesta za Ivanjički krompir - © Agromedia

Činjenica da ivanjičko područje, zatim rudnjanska visoravan i ceo podgolijski predeo predstavljaju zdravo i čisto podneblje sa prohladnim letima, daju veliku prednost ovom kraju za kvalitetnu poljoprivrednu proizvodnju, naročito krompira.

Međutim,pored uvozničkog lobija, drugi veliki problem predstavljaju naša prazna i stara sela. S druge strane podsticaji su minimalni i daju se linearno svima. Proizvođači u brdsko-planinskom području gde nema uslova za navodnjavanje, ističe profesor Broćić, morali bi da imaju mnogo veće subvencije.

AutorNovinar Milanko Danilović

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here