Kulturni život u Požegi, obogaćen je različitim sadržajima, tako da su kulturne ustanove znatno posećene. To je zaista lepa slika i nadamo se da će i ubuduće biti tako. Za naš mali grad,mnogo znači da kulturna dešavanja budu kontinualna i kvalitetna.

Medjutim, postoji i druga strana medalje, ne tako sjajna…

Prilikom gledanja filmova i predstava, gradjani se često pretrpaju “ićem i pićem” kako ne bi gladni i žedni pratili program. Na žalost, posle programa sav otpad od hrane i pića, umesto u kantama za djubre, završi na podu. To je poražavajuće za nas kao ljude…

Direktor Sportsko-Kulturnog centra Požega gospodin Srdjan Stevanović, objavio je na svom FB nalogu, jako upečatljiv tekst, koji je potkrepio fotografijama. Upravo taj tekst, govori našoj nekulturi po pitanju ophođenja prema otpadu i ponašanju uopšte.

Srdjan je napisao sledeće:

Srdjan Stevanović, foto Facebook

(NE)KULTURA
Kultura i oblikovanje zdravog, normalnog, ispravnog pojedinca u savremenom društvu kroz 3 bitne faze:
1. Vaspitavanje (temelj) – zadužena porodica
2. Obrazovanje (stub) – zadužena škola
3. Kulturno dešavanje (krov) – zadužene ustanove kulture
Nažalost kultura se često poistovećuje sa trećom fazom, odnosno kulturnim dešavanjem: izložbe, književne večeri, koncerti, pozorišne predstave, filmovi…
A najbitniji proces u razvoju čoveka je zapravo vaspitanje, ono što nosimo iz kuće – odnos prema samom sebi, prirodi i društvu! Čak ni škola ni kazneno-vaspitne ustanove ne mogu kasnije ispraviti ovu krivu Drinu. (“Što se grbo rodi ni vrijeme ne ispravi” – Valtazar Bogišić). Obrazovanje jeste prvi deo nadgradnje, širine, dubine i duhovne snage svakog ljudskog bića, ali nedovoljno jak stub da se kuća ne sruši pri najblažem zemljotresu. Ne mogu nikakve visoke škole, titule i funkcije, zvanja i nagrade nikada biti zaklon i štit ortodoksnoj seljačini za određeno ponašanje. Isto tako ni ovi načitani, redovni posetioci kulturnih dešavanja, ljubitelji umetnosti, ne mogu skroz nadomestiti propust osnovnog obrazovanja, odnosno mogu ali uz mnogo veći napor, mada krov je šupalj pa nam kuća kisne. Potrebno je formirati državno telo za edukovanje mladog bračnog para pre nego što dobiju dete. Taj vaspitni organ sastavljen od stručnjaka, pedagoga, psihologa, psihijatara ima obavezu da održi određen broj časova. A njegov glavni cilj je da nadomesti sve nedostatke budućih roditelja i nametne zdrav, normalan i ispravan obrazac ponašanja, koji su u obavezi da prenesu na svoje naslednike. Predavanja su obavezna a izostanci surovo kažnjivi – od novčane do zatvorske kazne. Država mora da se uključi u jačanje osnovne ćelije društva. Ovaj metod bih nazvao REPRESIVNA PREVENCIJA!

Hvala na pažnji…

Moramo dobro razmisliti o tome kako se ponašamo i kakav primer dajemo pokolenjima, jer sa ovakvim ponašanjem, nećemo daleko dogurati…

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here